Sve što treba da znaš o upisu i studijama arhitekture

Ako razmišljaš da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Kako izgleda prijemni za arhitekturu? Koliko je težak? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su same studije arhitekture i ima li posla nakon završetka fakulteta? Ovaj članak će pokušati da pruži odgovore na sva ova pitanja, na osnovu iskustava brojnih studenata i diplomiranih arhitekata.

Prijemni ispit - Prvi i najveći izazov

Prijemni ispit na arhitektonskom fakultetu smatra se jednim od najzahtevnijih. Konkurencija je velika, a broj mesta, posebno na budžetu, ograničen. Da bi se položio prijemni i ostvario željeni rezultat, neophodno je dobro planiranje i ozbiljno zalaganje.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Tokom godina, formati prijemnog su se menjali. Tradicionalno, naglasak je bio na slobodoručnom crtanju i prostornom testu, dok se u novije vreme sve češće javlja i test opšte kulture, koji može da obuhvati pitanja iz istorije umetnosti, arhitekture i logičkog zaključivanja. Ključno je da se informišeš na samom fakultetu koji je trenutni format, jer se on može menjati iz godine u godinu.

Mnogi kandidati se pitaju da li je moguće polaganje prijemnog bez posebnih priprema. Iako postoje izuzeci, realnost je da je za većinu kandidata bez priprema za prijemni šansa za upis gotovo zanemarljiva. Pripreme ne služe samo da te nauče tehnici crtanja ili da prođeš kroz potrebnu teoriju, već i da te upoznaju sa specifičnim zahtevima i "štosovima" samog ispita.

Kako se pripremiti za prijemni ispit?

Postoji nekoliko opcija za pripreme za arhitekturu:

• Pripreme na fakultetu: Ovo je često najbolja opcija jer omogućava direktan kontakt sa asistentima i profesorima, a i stičeš uvid u to šta fakultet zaista traži. Prijave se obično vrše u studentskoj službi, a cena varira.
• Privatni pripremači: Mnogi iskusni arhitekte i profesori drže privatne časove, individualno ili u manjim grupama. Ovo može biti veoma efikasno, ali i skuplje. Pri kraju priprema, organizuju se i izlasci na teren za sve grupe sa određenog kursa.
• Samostalne pripreme: Zahteva veliku disciplinu. Ako se opredeliš za ovaj put, obezbedi sebi što više materijala sa prethodnih prijemnih, pronađi zadatke za vežbu i traži povratne informacije od nekoga ko se razume.

Važno je započeti sa pripremom za polaganje prijemnog na vreme. Većina kandidata kreće sa pripremama u jesen, oko oktobra ili novembra, čak i ako su učenici četvrtog razreda srednje škole. Pripreme za prijemni traju najčešće do juna, kada se i polaže ispit. Svakodnevno posvećivanje od jednog do nekoliko sati, uz redovno pohađanje časova, ključno je za uspeh.

Ne zanemaruj ni značaj proseka iz srednje škole. Bodovi iz škole čine deo konačnog skora i mogu biti presudni za poziciju na rang-listi, posebno u borbi za mesto na budžetu. Dobre ocene iz predmeta kao što je matematika mogu biti od pomoći, ali nisu presudne ako ostvariš dobar rezultat na prijemnom.

Studiranje arhitekture - Više od samo učenja

Kada uspeš da položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se put ka samom studiranju arhitekture. Studije arhitekture su jedinstvene po svom karakteru. To nije fakultet koji se svodi na bubanje gradiva i polaganje ispita u roku. Radi se o izuzetno zahtevnom i kompleksnom procesu koji angažuje celokupnu ličnost studenta - njegovu kreativnost, tehničko znanje, strpljenje i upornost.

Glavni stub studija su takozvani studio projekti. Na ovim projektima se radi tokom čitavog semestra, a predstavljaju srž arhitektonskog obrazovanja. Studenti kroz njih uče da projektuju različite objekte - od stambenih zgrada do javnih objekata, razvijajući pritom svoje ideje od koncepta do detaljnog rešenja. Rad na studiju zahteva nebrojeno sati provedenih u crtanju, pravljenju maketa, radu na računaru (koriste se programi kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, Photoshop) i konzultacijama sa profesorima i asistentima.

Osim studija, postoje i brojni drugi predmeti koji se mogu podeliti u dve grupe:

• Tehnički predmeti: Arhitektonske konstrukcije, Nacrtna geometrija, Beton i zidarstvo, Statika, Fizika, Geodezija. Ovi predmeti studentu daju neophodno inženjersko znanje za realizaciju projekata u stvarnosti.
• Teorijski i istorijski predmeti: Istorija arhitekture, Teorija arhitekture, Urbanizam, Estetika. Oni oblikuju kritičko mišljenje i široku kulturnu podlogu.

Studije zahtevaju konstantan rad i posvećenost. Česte su neprospavane noći, posebno pred rokove za predaju projekata. Troškovi studiranja takođe nisu zanemarljivi. Pored školarine za samofinansirajuće studente, tu su i troškovi materijala za crtanje, štampe velikih formata, skupe maketarske materije i softvera. Ipak, oni koji istinski vole arhitekturu smatraju da je vredno svakog truda.

Šta nas čeka nakon diplome? Perspektive zaposlenja

Jedno od najčešćih pitanja koje muči buduće studente je: "Ima li posla nakon što se studira arhitektura?" Odgovor je složen i zavisi od mnogo faktora.

Tržište rada u Srbiji za arhitekte je otežano. Konkurencija je velika, a broj otvorenih radnih mesta ograničen. Mnogi mladi arhitekte suočavaju se sa izazovom pronalaženja prvog posla. Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, a radni uslovi zahtevni, uključujući česte prekovremene sate. Bez ikakve veze ili preporuke, pronalaženje posla može potrajati.

Međutim, to ne znači da nema nade. Kvalitet, upornost i snalažljivost se na kraju isplate. Evo nekoliko saveta za one koji žele da se pripreme za arhitekturu i kao profesiju:

• Gradite portfolio već na studijama: Svaki projekat, čak i onaj studentski, može biti dragocen dodatak vašem portfoliju. Kvalitetan portfolio je najbolji alat za pronalaženje posla.
• Usavršavajte se: Osvajanje praktičnih veština je ključno. Odlično poznavanje arhitektonskih programa (ArchiCAD se često traži, ali i AutoCAD je neophodan), kao i drugih alata za 3D modelovanje i renderovanje, može vam dati veliku prednost.
• Tražite prakse: Pokušajte da nađete praksu tokom studija, čak i ako je neplaćena. Iskustvo iz biroa je neprocenjivo i može vam otvoriti vrata za budući posao.
• Razmislite o inostranstvu: Mnogi diplomirani arhitekte pronalaze bolje uslove za rad i život u inostranstvu. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska, ali i zemlje skandinavije, često imaju veću potražnju za arhitektama i nude bolje plate. Istraživanje master studija ili direktno traženje posla u inostranstvu su važne opcije za razmatranje.
• Budite spremni na preduzetništvo: Nakon sticanja dovoljno iskustva, otvaranje sopstvenog arhitektonskog biroa može biti najisplativija i najispunjavajuća opcija.

Da li sam ja za arhitekturu?

Na kraju, najvažnije pitanje koje treba da se postaviš je da li zaista želiš da studiraš arhitekturu i da se time baviš. Talenat za crtanje je koristan, ali nije jedini i najvažniji preduslov. Mnogo je bitnije imati strast prema stvaranju, ljubav prema prostoru i oblicima, tehničku radoznalost i spremnost na naporan, ali kreativan rad.

Arhitektura nije samo zanimanje, već način života i način razmišljanja. Ako osećaš da je to tvoj poziv, ako te inspiriše ideja da oblikuješ prostor u kome ljudi žive, rade i odmaraju, onda ništa ne treba da te zaustavi. Budi uporna, istrajna i hrabra. Uloži trud u pripreme za prijemni, a zatim i u same studije. Iako je put izazovan, mogućnost da se baviš onim što voliš i da ostaviš traga kroz svoje projekte je nešto što je vredno svake žrtve.

Srećno na putu ka ostvarenju tvog sna da studiraš arhitekturu!